Želim u Solun. Što pre!

Hoću da pijem espreso u jednom od mnogobrojnih kafića na Aristotelovom trgu. Opušteno i bezbrižno. Želim tuda da šetam dok sunce obasjava ovaj primorski grad.

Kod kuće mi je sve dobro, svaki dan popunjen aktivnostima koje volim, ali prosto želim, kako to tinejdžeri kažu, bleju. Bleja na obali mora. Solun je izuzetno pogodan za to.
Sedim u sobi, i planiram predstojeći vikend. Zaista mi je potrebno da otputujem. I pustila sam Anu Visi, kako tipično. 🙂 Idem sama. Definitivno idem sama. Ništa mi neće faliti, odnosno niko. Vrlo sam odlučna, tražim pasoš i pakujem nekolicinu stvari.
Preda mnom je noćna vožnja. Volim te propratne “doživljaje” tokom vožnje. Pauza, pa gde je toalet, pa kafa uz cigaru, kupovina slatkiša….
Ujutru, napokon Solun.

Egnatia, Bela kula, Elektra Palace, Aristotelov trg, pozorište… Samo što je jutro i kafići još nisu otvoreni, i vrlo je malo ljudi napolju. Imam sreće što mi prozor sobe gleda na more. Divan jutarnji prizor.
Kad sam malo odmorila u sobi, krećem napolje.

Kafići su već živahni, sunce prijatno obasjava Aristotelov trg. Palme mu daju poseban šmek. Dakle, biram gde ću sesti i poručiti kafe frape, koji je baš po mom ukusu. Sedam, hvatam wifi, i gustiram frape. Čujem neke matorce kako se raspravljaju o politici i fudbalu. Po celom trgu su crnci, koji pokušavaju da prodaju svoje sitnice nekom. Pošto sam svojski izdivanila, krećem dalje i šetam. Nailazim na Nikis ulicu. Sva čula su mi u ekstazi. Em je dan prelep, lepa ulica, hlad, lepi kafići. A svuda se oseća miris mora, kafe, peciva, cimeta… Odlučujem se za još jedno kafenisanje, jer zbog toga sam i došla. Sedam u jedan kafić i prava je uživancija. Kroz hlad se vide brodovi, koji čekaju da uđu u luku.
Posle duplog kafenisanja, osećam da bi trebalo nešto i pojesti. Biće to giros definitivno. Volim i suvlaki, ali po hiljaditi put, uželela sam se girosa. Uz to ide i portokolada.

Od tog silnog hedonizma nisam ni primetila da je prošlo dosta vremena. Nastavak šetnje u vreme sumraka, kada je Solun najlepši. Ne mogu, a da ne zasednem u još jedan kafić, i to pored sajmišta. Odavde vidim i Egnatiu, i Belu kulu i KSANTI (sportski centar).
Već je pao mrak, i ja prosto ne mogu dalje. Pravac u hotel. Solun noću dobija drugačiji šmek. Svetleće reklame, brzi automobili, bučni kafići. Možda za nekog studenta, ali ja stvarno moram da spavam.
Sledeće jutro, manja gužva, počeo vikend, a ja ću da se okupam u moru. Odoh u Agia Triadu.

Kada sam stigla, videla sam da nema mnogo ljudi. Nema ni kad je sezona, a pregršt bašti. U Agia Triadi je nekad bio veliki kamp, sad se samo nazire ispod divljeg rastinja. Bez obzira, ja sam na plaži uživala, takođe u još jednoj kafi, i još jednom girosu. Divno beše. Pošto je vikend počeo, u povratku ka Solunu, u suprotnom smeru je dosta njih išlo u Agia Triadu i Pereu, da odmore na kratko.
Umorna jesam, ali subota je veče, i spremam se da prošvrljam prelepom četvrti Ladadika. Sedam u jedan restorančić sa muzikom, i red bi bio da preskočim giros, te poručujem suvlaki. Posle nekog vremena, atmosfera u lokalu se zahuktava. Muzika postaje glasnija, a pojedinci se dižu na noge. Veoma je veselo, ali ja sam totalno istrošena. Ustupam mesto nekom ko je orniji i spremniji za veselje.
Još jedna noć u Solunu. Sutra ujutru moram još jednom da iskafenišem i pravac Srbija.

Misija ispunjena!

p.s. Ukoliko imate više vremena na raspolaganju od mene, svakako topla preporuka da obidjete Meteore. Blizu su a nestvarni…